Plasim se, placem...

Sve ovo ce se uskoro zavrsiti, ova divna 3 meseca prolaze, i evo, zauvek odlaze. U njima su secanja razna, lepa i ruzna, srecna i bolna, sarena. Ali sva su ispunjena ljubavlju, toplinom mnogobrojnih zagrljaja, zarom poljubaca i muzikom divnih glasova koje slusam svakog' dana. I kada su bili tmurni dani, osmehom jednim, neko bi ga razvedrio i potpuno zagrejao. Zavolela sam ih, a mozda ih vec sutra ispustim, ne namerno. U razlicitim svetovima zivimo. I ako ostanemo prijatelji, kada se vidimo slucajno posle mesec dana i kao stranci prodjemo ili se pozdravimo i pitamo sta ima novo? Ova tri meseca, ceo moj zivot su postali, a onda odjednom, da to prestanu da budu? To boli. Placem jer se bojim sta ce se desiti sa nama, sa tobom i samnom, sa celim nasim drustvom. Reci mi da li ce sledece godine biti isto? Naravno da nece, svaka godina je razlicita. Mozda se prestanemo druziti, ali ja zelim da kazem da te volim, da si ova 3 meseca ucinio savrsenim, divnim i tako besprekornim. Hocu da znas da cu zauvek pamtiti leto 2015. po tako neiskvarenom drustvu, po iskrenoj drugarskoj ljubavi koju cu nastaviti da ti dajem i necu prestati, cak i kada ostanemo neznanci na ulici.